Jadna ti je ta ekipa koja nema dežurne pljuvače, mora da s njom nešto nije u redu. A Hajduk koliko ima navijača, toliko ima i pljuvača. Mentalitet kritičara. Odgojeni smo da nam je taj klub svetinja, broj jedan, duša i srce grada. E, al kad taj klub već nećemo govorit koliko godina zaredom ogreza u dugovima, aferama i lošim rezultatima (loše je sve osim naslova, takav je Split), triba se i Bilima nać zamjerka…
Super je bija onaj period “Uprava, odlazi.” Dobro, znaš da postoji nekakva uprava, obično tamo negdi u unutrašnjosti Poljuda sidi neki dobro ugojeni čovik i prislaguje pijune na ploči, jer ko ima pare, taj ima i poziciju, a ko ima poziciju, taj ima i moć. Pa sad svejedno skuplja li taj u upravi umjetničke slike, krafne il policijske prijave, a možda je čak i kogod pošten, vrag će ga znat, al imaš vikat: “Uprava, odlazi!” Buljo bi igra rukon, Car bi se pocipa na terenu, Bušo bi falija praznu branku… “Uprava, odlazi!”
Ako se ne obrušavaš na upravu, a onda bar moraš na trenera. Najbolje na nekoga ko ima kus pobjeda u nizu, pa onda izgubi kod tamo nekog Belupa il nečega takvoga, e tada triba odma dat ostavku. Ako je trener star, provokativan i ne da navijačima da mu se mišaju u posal, tim bolje, prije ćemo ga potirat pa neka ide u prvu županijsku. Jer trener ima diktirat njima kako mi sviramo. Mi na bubnjevima.
Meni je nekako najdraže pljuvat po napadačima. Vezne ne mirita kritizirat jer oni šetuckaju po sredini, uvik se mogu izvuć na: “A ja san ti više ka zadnji vezni, skoro pa obrana, a ja bija na boku, a ja san plejmejker, nisan ja…”, stopere isto zaobilazim jer uvik imaju adute ka: “Bija je grozan teren, balun je zapeja u blatu, gol je bija iz zaleđa, pokralo nas je!” Al zato napadače svi iskakamo ka golubovi Grgura Ninskog. Kad izgubimo od Osijeka 1:0, ko je kriv? Osim suca. (Opet nan je ukralo! “Iza svega su sigurno masoni, židovi i Bin Laden.”) Napadači. Kojeg đavla niste napadali? Napad je najbolja obrana. Da nema napadača, ne bi se novine prodavale jer ne bi imali koga proklinjat. Zato, kapa im doli.
Maglica, šta tebi bi večeras?! Ja se taman spremila za još jednu rundu: “Ma šta ovaj lik, pa ovo bi ja zabila trepavicon, pa šta ga ovaj mamlaz Tudor forsira, pa Kiš mi je bija bolji (pogotovo je zna lipo past u šesnaestercu kad je tribalo), ma daj pusti ovog Uzbekamdash;Abduhmdash;Nešto…” I onda ti, Maglo jedna maglovita, odigraš takvu utakmicu i zabiješ takva dva gola da ja moran odmučat cilo jedno poluvrime, a bija si mi vječita inspiracija za prosipanje žuči! Počnen li i tebe hvalit, ispast će da nisan iz Splita! Ajde, momak, ako je to cijena da se ti nazabijaš još golova do kraja prvenstva, mučat ću. Možda ću digod zapivat: “Magla svuda, magla oko nas… Iz daljine jedva čujno dopire tvoj zadnji pacirc;s…”
